Podstaknuta smrću svog 15-godišnjeg sina, Liza Pajper iz Amerike, napisala je dirljivo pismo kako bi skrenula pažnju roditeljima i sprečila eventualne tragične događaje.
Pre godinu dana, tačnije 1. jula 2014. godine našla sam Džeksona bez svesti. Moj vrisak se prelomio kroz kuću – “DŽEKSON NE DIŠE!” Dok je Hitna pomoć stigla, sami smo pokušakli reanimaciju. Adrenalin je jurnuo kroz moju krv, a sve vreme dok su lekari bili u sobi sa njim molila sam Boga da sve bude u redu. Međutim…
Lekar mi je prišao i tiho rekao “Žao mi je”. Plač i vrisak moje mame, a Džeksonove bake, zauvek su mi se urezali u pamćenje. Ja sam ostala ukočena, u šoku. Mogla sam da vidim sve oko sebe, ali ne i da čujem.
Džekson je umro u snu, u kući svoje bake i deke. Smrt, koja može da se spreči, u našoj zemlji se dešava u rekordnim ciframa, ali znakovi i upozorenja su tihi baš poput smrti.
Kada je imao 14 godina, Džekson je pao sa motora i povredio nogu, tačnije cevanicu, zbog čega je morao na operaciju. Pre nego što je pušten iz bolnice, hirurg mu je prepisao lek oksikodon (lek za umirenje bola). Međutim, suprugu i meni se nije svidela ideja da naš sin uzima tako jak lek u tom uzrastu, pa smo već posle nedelju dana prestali da mu dajemo.
Malo nakon toga, išla sam na redovnu kontrolu i usput rekla svojoj doktorki koji lek je prepisan Džeksonu. Ni slutila nisam da će njena reakcija biti tako burna. Naime, doktorka me je upozorila da, ukoliko se taj lek prepiše mladoj osobi kao što je Džekson tada bio, postoji verovatnoća za stvaranje zavisnosti. Moja reakcija je bila:
“Džekson? Nema šanse!” Zar nas pre svega doktor ne bi upozorio ukoliko postoji mogućnost za tako nešto, a i uostalom, naš sin je oduvek imao jasan stav po pitanju droga i bio zgrožen ljudima koji su ‘bacili’ svoj život konzumirajući iste.
Od prošlog jula pokušavam da sklopim kockice kako bih shvatila kako je naš zdrav i srećan dečak preminuo preko noći bez ijednog znaka koji bi predvideo da će se nešto tako dogoditi. Ono što sada razumem je to da uzrok Džeksonove smrti nije uopšte tako redak.
Naime, dok smo bili kod mojih roditelja na odmoru u Nevadi, Džekson je uzeo dedine pilule protiv bolova u leđima. Umro je u njihovoj kući, mestu koje je trebalo da bude najsigurnije za njega.
Zato molim sve roditelje širom sveta – proveravajte gde ostavljate lekove i čuvajte ih daleko od dece. NE POMIŠLJAJTE DA OVO NE MOŽE DA SE DOGODI BILO KOME! Ni mi sami nismo pomišljali da će se ovako nešto desiti našem sinu. Sigurna sam da je Džekson mislio da će se probuditi sledećeg jutra, ali ipak nije.
Baš kao što sklanjate vatreno oružje, počnite isto da radite i sa lekovima.
Izvor: yumama.com
0 komentari:
Objavi komentar